Теткина мала
принцеза са наславне стране „Крина“. Јана Радојичић мала сестрична
Слађане и Александре украсила је својом лепотом насловну страну Цд-а „Ој, ти,
тице ластавице“
Јана и “Прича о музици”
МУЗИКА“ Зоран Поповић
Некада давно на свету није било ни клавира, ни трубе,
ни виолине, ни хармонике. Али, то не значи да није било музике. Свуда око
човека расле су густе и велике шуме, а у шумама су живеле птице.
А човек је волео музику, баш као што воли и данас.
Најео би се слатких плодова, напио изворске воде и прилегао у сенку дрвета да
слуша песму славуја.
И све би било лепо да човекова музика у то доба није
имала крила. Човек се намести да слуша, а догоди се нешто непредвиђено - пукне
грана или се одрони камен, па се музика уплаши и одлети. Зато је човек желео да
има поузданију музику.
У то доба он је од дрвета већ био начинио разне
ствари. Направио је рало за превртање земље, копље, кров над главом, сто и
столице. Нарочито је био поносан на изрезбарени штап, који је још у та давна
времена био знак високог угледа и достојанства. Па зашто онда не би од дрвета
направио птицу која уме да пева, а не уме да лети!?
Речено – учињено ! Исекао човек један трупац и издубио
га. Начинио од њега шупљу птицу са дугим витким вратом. Тако је настао
инструмент сличан гитари. Обликом је подсећао на птицу, али је још увек био без
гласа.
Добро је човек знао шта његовој птици недостаје. Зато
је од танке струне направио гласне жице и затегао их на врату своје дрвене
птице. Онда је легао у хлад и ставио птицу крај себе да му пева. Лежао је и
чекао, али глупава дрвена птица ни гласа да пусти од себе.
Замислио се човек. Птици је потребно тело и он јој га
је дао. Потребан јој је врат, а он јој је дао и врат. И гласне жице јој је
поклонио. А ипак је заборавио нешто важно.
Досетио се човек :
« Па да ! Моја птица нема срце ! »
И прионуо је на посао. Годинама је дељао дрвено срце
за своју дрвену птицу, а она никако да пропева. А када му је стрпљење већ било
на измаку, на ум му је пала још једна спасоносна мисао :
« Ако не могу да јој направим, ја ћу јој позајмити
своје срце! » - рекао је, узео дрвену птицу у руке, а шумом се разлегла
најлепша песма коју је свет до тада чуо.
Тако
је настала музика.
"Шта се оно зелени"
„Два билбила сву ноћ
препојала“
„Булбул ми поје“
„Ој, ти, тице
ластавице“
„Ој, голубе, мој голубе“
„Маријо,
дели, бела кумријо“
"Све `тичице зепевале"
"Што је лепо под ноћ погледати"
"Прелетеше `тице ластавице"
"Возила се по мору галија"
"Расла ми, расла, титра и неранџа"
"Запевала сојка птица"
Нема коментара:
Постави коментар