„Духовна Лира“ Светог Владике Николаја Велимировића
„Духовна
Лира“ збирка
српских духовних песама Светог Валадике Николаја Жичког и других непознатих
народних аутора.
„Духовна Лира“
рађа се и настаје у Православној народној хришћанској заједници (богомољачки
покрет), непосредно после Првог светског рата. Свети Владика Николај благословом
светог Архијерејског сабора стаје на чело Богомољачког покрета који је имао
преко петстотина братстава широм србских земаља. Музички и литерарно надарен
ствара текстове и мелодије за песме, тако настаје песмарица „Духовна Лира“ и оставља то
велико духовно благо у насеђе свом народу. Богомољци су песмом славили Бога и
песмом су проповедали реч Божију. Њихове песме биле су једноставне и дубоке као
и њихове душе.
Кроз „Духовну
Лиру “
опевано је Јеванђеље, живот Светитеља, Српска историја, једноставним и дубоким
речима описује се смисао и значај Православног живота. Многи по узору на Светог
Владику Николаја продужавају његов рад и богате ризницу „Духовне Лире“, те стварају
нове песме и мелодије, то народу остају незнани, а Богу знани аутори. За певање
тих песама коришћене су народне мелодије инспирисане не само традиционалним
напевима, већ и руским, бугарским , јер боравећи у Србији ти народи су оставили
траг своје музичке традиције. Инспирација за мелодију је такође проистицала из богослужења, напева који су се певали свакодневно на
службама, а често су напеви настајали по узору на Византијско појање.
Тако „Духовна Лира“ постаје заједничко дело једног народа, која
се дубоко уткала у душу Српског народа.
После Другог светског рата, народ се својим животом
одваја од своје цркве, вере, традиције и обичаја. Песме из „Духовне Лире“, падају у
заборав народу, али остају сачуване унутар манастирских зидина. Монаштво је и даље
неговало „Духовну Лиру
“ и са Њом су
Бога славили. Они су данас сведоци о њиховој истинској аутентичности из тог
времена, јер су они и били сведоци њеног настајања и чувари дивне „Српске Духовне Лире“.
Песме се никада нису нотно записивале, већ су се
преносиле са поколења на поколење.
Нека увек буду на духовну радост и корист отаџбини,
цркви, роду и другим народима. Да и будуће генерације уче, слушају и певају„Духовну Лиру “ преносећи је своје животе.
На живот и рад Слађане Борота „Духовна
Лира“ оставила је
велики траг у вероучитељском раду готово са свим генерацијама са којима је
радила.
Као вероучитељ открила
је бескначну лепоту, вредност и значај Духовне Лире за одрастање и сазревање у
вери градећи се у истинске црквене личности.
Почела је да сабира то дивно духовно благо, даровано
нам од Бога кроз Светог Владику Николаја. Радећи као вероучитељ и музички
педагог у Косјерићу налазила се у окружењу манастира Ћелије, Овчарско
Кабларских Манастира, Жиче.
У манастиру Ваведење у Овчарско Кабларској Клисури,
живела је мати Калиопа која је познавал Светог Владику Николаја.
Мати ми је причала о Светом Владици Николају, како је писао
стихове и стварао меодије за песмарицу „Духовну Лиру“ како је
настала песма „Помози нам Вишњи Боже“ која је на неки начин била химна
Богомољачког покрета.
Тада те 1997. године када сам била код мати Калиопе
она је имала 90 година. Пред крај свог земаљског живота мати ми је пренела
многе песме које су многима до тада биле непознате, Источниче Живоносни,
Пресвјатај Пречистаја, Чудна си нам помоћнице, Царица Тишине ..... Непосредно
после тог сусрета мати Калиопа се
упокојила, имала је анђеоски глас.
Још један сусрет уследио је неколико година касније са
мати Евстолијом монахињом која живи у манастиру Копорин.
Када је имала 14 година мати Евстолија је отишла манастир Жичу где је био Свети Владика
Николаја. То време је било веома тешко, јер је Жича била бомбардована, време
Другог светског рата, било је то велико страдање за Српски народ. Тада је Свети
Владика Николај написао многе песме о страдању, покајању, другом Христовом доласку.
Од мати сам чула многе песме не само оне које је писао Свети Владика Николај,
већ и богомољци, монаси, духовници.
Песме које сам научила од мати Евстолије су
Жетва, песма посвећена Царици Милици, Цару Лазару, песме Светитељима, о другом
Христовом доласку ..... Мој први сустрет са мати Евстолија био је 2002. године,
данас 2012. године мати Евстолија има 88 година.
Многе песме научила сам од монахиња из манастира Жича,
интересанто је поменути да те мелодије
углавном подсећају на Византиски напев. Јер су сестре у Жичи иначе и неговале
Византијско појање, а музички утицај на стварање мелодија за „Духовну Лиру“ био је разнолик.
Мелодије су
биле различите, подсећале су и на црквене напеве, на гласове, Византијске
напеве, руске, бугарске, јер монаштво и
мирјани који су емиргирали и нашли су се у Србији њихова музичка култра песме и
напеве из њихових земаља оставили су траг на песме из Духовне Лире. Монахиње из
Жиче неговале су песме које су најблискије Византијском напеву.
Такође монахиње из манастир Ћелије међу првима су
тонски снимиле тада у то време „касету“ са песмама из „Духовне Лире“.Од њих смо
чули и научили најдивније мелодије, Богомати премила, Помози нам Вишњи Боже,
Људи ликујте ..... Мелодије песама су углавном фолклорног карактера ... подсећају
на традицију.
Касније је уследио сусрет са селом Крњево где је и био
центар Богомољачког покрета. У селу Крњево од богомољаца сам први пут чула неке
Божићне песме, песме о Светитељима ... Дивна и богата искуства како су
изгледали Богомољачки сабори. Окупљени народ би слушао поучне речи о
Православном животу, од великих духовника тог времена, а потом би сабрани народ
у глас певао песме и славио Бога.
Отац Милисав Дишић из Смедерева свештеник који је имао
предиван глас и био велики зналац „Духовне
Песмарице“, интересантно је поменути да неколико мелодија које је отац отпевао
подсећају на Македнонске традиционалне песме. Јер, опет говоримо о утицајима и
срединама где је „Лира“ настајала и рађала се, Свети Владика Николија део свог
живота провео је у Охриду. Отац Милисав Дишић се упокојио пре неколико година.
Било је много сусрета са богомољцима, монасима и
монахињама и млађим и старијим, свако је учио „Духовну Лиру“ у својој средини, од својих ближњих. Многи
текстови се певају на више различитих мелодија, сваки крај има своје одлике и
лепоте, али све је то лепота наше различитости, различитих таланата, сваки
човек је уникат пред Богом. Песмарица се преносила са поколења на поколење и
тако је чувана и сачувана од заборава. Можда је нека диван песма изгубила свој
трага у времену, али Богу је остала знана.
Наша „Духовна Лира“ је наше многоцено злато
бисерно, бескрајно, у свој духовној лепоти, нама даривано да се њоме богатимо,
васпитавамо, учимо и поправљамо, да је пренесемо у наше животе, да је
уризничимо у дубину нашега срца где ће вечно живети.
Некада се „Духовна Лира“ певала, на Богомољачким саборима, крсним славама, после Литургија и као причастан на Литургији, на пољима и ливадам, у природи. И данас се она пева на истим местима, али уселила се и у музеје, велике духовне манифестације, велике концертене дворане и позоришта.
Слађана Борота свој рад кроз „Духовну Лиру“ започиње као вероучитељ у Косјерићу 1996. године, где је саставни део веронауке била песмарица „Духовна Лира“. Било је неколико хорова различитих узраста, „Лира“ се певала и на часовима, на Литургијама, поклоничким путовањима. Кроз двогодишњи, рад снимљене су две касете са Литургијом и богомољачким песмама.
1998. године Слађана Борота на пoзив нашег драгог нам брата у Христу Станка Пантовића који се упокојио 2012. године, одлази у Ариље и оснива женски хор.
Уследио је двогодишњи ради са хором на неговању „Духовне Лире“, са њима снима цд-е под називом „Са Косова зора свиће“ .
2000.године ради као вероучитељ при храму Светог Преображења у Београду на Видиковцу где је саставни део веронауке била „Духовна Лира“.
Такође 2000. године оснива дует и снима цд- е са Јелисаветом Арсенијевић који се назива „Духовна Лира“ и тада започиње професионални рад вокалног дуета.
Од 2002. године на позив многих културних манифестација и духовних академија Слађана Борота при дуету „Духовна Лира“ учествује и пева Песмарицу широм Србије, као и на Европским фестивалима.
1.маја 2005.године у Паризу у Српској Православној цркви Светог Саве – дијаспора концерт „Духовна Лира”.
8. децембра 2006. године концерт у позоришту La Comédie de Reims » у Reims “Духовна Лира” .
9. децембра 2006. године у Паризу „Духовна Лира” и „Пирг“ концерт у позоришту “Les Abbesses” под називом „Le chant de l`ame orthodoxe“ („Песма православне душе“).
Тако да је „Духован Лира“ први пут певана пред странцима у Француском позоришту где публика није разумела текст, али је осетила лепоту вере Православне.
2006.године Слађана Борота оснива женску певачку групу „Извор“ у цркви Светог Саве у Паризу. Сваког Божића, Васкрса и сваког већег празника девојке су певале на Литургији богомољачке песме, а и на многим културним и традиционалним манифестацијама.
2007.године Слађана Борота своје искуство преноси православним монахињама латино- америчког порекла, које живе у Француској у манастиру Мала Госпојина у Godoncourt. На позив владике Луке одлазим у манастир да би монахиње које су странкиње и не говоре Српски језик, научила песме из „Духовне Лире“. Неколико месеци касније монахиње су први пут посетиле Србију и обилазећ манастире певеле „Духовну Лиру“ заједно са верним народом и монаштвом.
Од 2008. године активно учествује у раду „Музичког састава Ступови“, заједно са Андрејом Андрејевићем и Милинком Ивановићем ради на песмама из „Духовне Лире“. Песме су отпеване уз пратњу традиционалних инстурмената, уз учешће многих јавних личности, сваштеника, ђакона, црквених хорова, дечијих хорова. 2012. године излази цд-е „Музички састав Ступови“ са песмама из „Духовне Лире“ песме су посвећене Божићу, Васкрсу, Богородици, Светитељима.
Кроз деценијски рад сакупљено је много песама и знаних и никада отпеваних. Важно је да се песме сниме и ахивирају и да не дозволимо да наша Лира икада падне у заборав.
Пред нама је задатак да све оно што је сакупљено од наших старих монахиња, монаха, свештеника, богомољаца пренесемо и преносимо даље за будућа покољења.
Женски вокални дует „Крин“ припрема нови цд-е из ризнице „Духовне Лире“ светог Владике Николаја цд-е који ће опевати празнике у периоду Часнога поста, као и песме о покајању, паштању, исповести. Цд-е под називом „Часни пост је бања душе“.
