Наша традиција - поникла у нашој цркви и вери нашој
Православној
Цд-е са песмама из
народа са Косова и Метохије и јужне Србије
„Ој, ти, тице ластавице“
„И песма, чедо моје, песма и свирка чине народ.
Свака птица својим гласом пева и сваки народ има свој глас и своју песму по којој се
познаје. Када сретнеш странца, не питај никада ко је и одакле је. Пусти га да запева или засвира и све ће ти се
само казати. Одмах ћеш знати да ли је Бугарин или Грк, да ли је дошао из равне Унгарије или из прекоморских
земаља. Ако му језике не можеш
разазнати, његово певање и свирање увек ћеш разумети. Гусле и дипле, трубе и тамбуре, свирале и
цитре говоре све језике света...“
Тако је започео мисли и стихове савремени српски писац
Миле Медић у свом „Завештању песме и свирке“
и вратио нас у далеку
прошлост, у давно време и указао нам на
вредност и дар коју традиција у себи носи и као корен постојања једног
народа и
њене уметничке лепоте, где се свирка и песма преноси даље ка
будућим поколењима и чува
се од заборава. А уметник је негује оним
бесплатним даром којим
га је даровао Творац.
Тако започиње рад женоског вокалног дуета “Крин“
рођене сестре Слађана и
Александра Борота трагањем за традицијом свога народа из давнина
одабиру песме које су лирског
карактера, са свих простора где је живео
и живи Српски и Словенски народ.
По својој духовној и
стваралачкој лепоти подсећају на давна времена, на старе црквене напеве, па чак
и на напеве византијског црквеног
појања. Наша стара народна музика слична је црквеном појању, јер је наш народ
из Свете Литургије и из осталих богослужења црпео снагу и инспирацију за сваки апсект живљења па и за уметност.
Народ као једини творац традиције тражио је
инспирацију у свему што га је окруживало и у самој
природи, њеним најдивнијим
звуковима (у потоку, реци, на пољу, у стени, у ветру). У свакодневном животу, а и по
самом дару стваралачком, настајале су
ниизчега, али у ствари настајале су из
њиховог срца.
Оноре де Балзак „ Само оно што је природно има снагу да дуго
траје.“
Зато су песме тако лепе, узвишене и достојанствене, проткане дубоким моралом
и највреднијим животним
принципима, јер су изникле из напаћене и
страдалне душе народне,
што је и дало печат њиховој
опеваној поезији. Потврђено је
кроз историју да се у патњи
и страдању излију најлепша
осећања и ствара се
најлепша уметност.
Вокалне солисткиње одабрале су песме према вокалном
карактеру и музичком изражају, али основна идеја им је била да музички пројекат буде и тематског карактера, где ће песме носити исту поруку
и следити причу коју је некада давно неко испрчао. А то су птице: и
ластавица и сојка и булбул и голуб ...
Свака песма има своју птицу која је била
весник и најављивала све догађаје и најтужнија и најдивнија осећања која је
носила дубоку емоцију и у том тренутку обележила тај историјски моменат.
Прелетше `тице ластавице, Ој, ти, тице ластавице, Запевала сојка птица ...
Цд-е
има 12 песама, 6 мелодија је отпевано акапела, а 6 мелодија је оптевано уз
пратњу фруле и кавала. Инструмент је још један украс који у свој својој
пуноћи представља истински традицију и све оно што јој припада.
Лудвиг ван Бетовен
„Музика је посредник између духовног и чулног живота.“
Песме су отпеване са снажном воклано-драмском
интерпретацијиом, али са много љубави и
поштовања према народном традиционалном стваралаштву. Вокалне солисткиње
су радиле на истраживању сваке песме да би је изнеле у свој својој пуноћи, обраћајући велику пажњу на текст, тумачећи
сваку мисао и осећање.
Својим даром, дугогодишњим радом, трдиционални напеви вокалног дуета „Крин“ могу се
поистоветити са традиционалном народном класиком, јер су тако изречене.
Виктор Иго „Музика
изражава оно што није могуће рећи, а о ћему је немогуће ћутати.“
